Мека окупација Србије

30.11.2012. године

У сваком злу има по мало и добра, а у сваком добру има и по мало зла, каже стара народна пословица. Ослобађање кољача и децоубица какви су Рамуш Харадинај, а пре њега Анте Готовине и Младена Маркача довело је до бурног потреса у Србији што је на површину избацило неке невероватне ствари. Наиме, бивша влада бившег председника Бориса Тадића никада за сво време док је вршила власт није обишла ни једног нашег затвореника у хашком инквизиторском суду препуштајући их њиховој судбини каква год да је.

То значи да људи које је народ легално бирао и који су легално водили ову државу у време док се одвијала оружана агресија на СРЈ и Српски народ у периоду од 1990-2000 од стране САД и НАТО алијансе, и висока војна лица која су потпуно легално бранила тај исти народ у складу са међународним ратним правом, да не буду побијени, остављени су од стране ДС, НВО сектора и сателит партија на милост и немилост истим тим агресорима да им суди.

Овакав однос ДС-а био је на жалост и према погинулим припадницима Војске и њиховим породицама што ту трагедију далеко отежава јер су ти витезови принели оно што је највредније а то је њихов живот на олтар отаџбини и народу.

Ове чињенице указују само на једно а то је да је ДС био у функцији спровођења тзв меке окупације изнутра. На жалост руководство ДС понукано само својим себичним интересима урадило је оно што САД и НАТО нису успели оружаним путем а то је потпуно разарање Србије по свим елементима и по дубини и по ширини.

Али Бога има, ако избегну земаљски неће сигурно онај вечити.

Евро-атлантизам - погледајте