СИРИЈА - осврт на ситуацију

Београд 24.11.2012.

Већ дуже време уназад, најмање годину дана, воде се жестоке борбе у Сиријској Арапској Републици. Сценарио по којима се ситуација кретала од самога почетка, па на овамо указује не интервенцију која је дошла од стране светскога жандарма број један САД и њених пратиоца на првом месту Француске, Немачке и Велике Британије и осталих мање више подрепашких држава.

Сценарио по којој се цела прича одвијала невероватно подсећа на кризу на територији бивше СФРЈ. Прво се инсистирало на демократизацији да би се касније прешло на демонстрације и отворену побуну и да би на крају завршило крвавим грађанским ратом и невероватном агресијом на Србију и њене грађане 1999. године. Ова паралела између ове две кризе наравно може да указује само на једно, а то је да су планери и генератори кризе из исте куће.

Каква је тренутна ситуација у Сиријској Арапској Републици? Такозвана Сиријска Ослободилачка Армија (невероватна сличност са тзв Ослободилачком Војском Косова) организована, обучена и опремљена углавном од стране САД са само једним циљем - свргавање Башара ел Асада као некооперативне личности везано за стратешке интересе САД на Блиском и Средњем истоку. Интереси су вишеструки. Наравно један од основних интереса је нафта због које су САД покренуле агресивне операције на Ирак, Либију, Авганистан и све оне државе над којима нису имале какву - такву контролу. Када се погледа карта Блиског Истока видеће се да САД контролишу све државе у региону изузев Сирије.

Овде не можемо а да не повучемо паралелу са ситуацијом у тадашњој СРЈ 1999. године. Наиме НАТО је контролисао све државе југоисточне Европе изузев СРЈ. Није се могла допустити таква ситуација на југоистоку Европе у глобалним операцијама НАТО и САД да приликом продора на исток (читај Русију) остави једно мало острво а при том да то острво буде савезник Русије.

Међутим поред овог отвореног разлога постоје и два прикривена а самим тим и подмуклија узрока напада на Сирију. Први јесте даље слабљење Ирана у војном, политичком и економском смислу а други јесте покушај увлачења Русије, на посредан начин, у конфликт у Сирији да би се на какав такав начин покренуо процес исцрпљивања и слабљења Русије што би као крај свега имало за последицу напад САД на Путина и његово коначно уклањање са светске сцене и уништење Русије, са циљем да се дође у посед њених природних потенцијала као што су нафта, природни гас, злато, дијаманти итд.

Што се тзв Сиријске Ослободилачке Армије тиче за њу се може навести само једно а то је да се ради о терористичкој организацији која је пуна бораца из Ал Каиде (невероватно је да су они сада у улози бораца за демократију) бивше ОВК и њима сличних организација. Као доказ за то дајемо вам адресу где можете да видите чланак о погибији припаднка ОВК током борби у Сирији.

http://vaseljenska.com/svet/pripadnici-ovk-ratuju-u-siriji

За Башара ел Асада се може слободно рећи да није оличење демократе али и поред свега има подршку народа Сирије. Као доказ за то може се навести да и поред јавне и тајне помоћи терористима из Сиријске Ослободилачке Армије једино што су успели јесте да су убили више десетина хиљада невиних људи у терористичким нападима и да већина Сиријаца подржава Башара ел Асада.

У случају пораза Башара ел Асада Сирија би се нашла у истој ситуацији као Ирак, Либија или Србија. Демократске снаге би распродале све природне ресурсе, лично би се енормно обогатили док би 95% становништва живело у тоталном сиромаштву анархији и безвлашћу једући мрвице које падају са стола демократа и квислинга.

Евро-атлантизам - детаљније