Америчка војна база у Москви - Комерсант

18.11.2011.

Америка већ дуже време поседује војну базу у самој руској престоници Москви. Како је то могуће?!?! - запитаће се многи. Та војна база се не зове Бондстил, нити Вест поинт, нити Пентагон - већ Комерсант. Нису у тој америчкој војној бази смештене ракете, тенкови, пушке, минобацачи, топови, итд, већ много убојитије оружје: папири, оловке, мастила, скенери, штампачи, итд. Ту нису смештени војници који су обучени за ратовање оружјем против оружаног непријатеља, већ новинари, аналитичари и уредници, који су обучени за борбу против политичког, медијског, привредног и других противника. Ту ради око 800 оперативаца, који се хвале да сваки дан утичу на најмање милион људи у Русији.

Ради се, дакле, о веома савременој и некласичној војној бази, али изузетно убојитој; њено деловање оставља разарајуће последице по организам држављана Русије, попут атомског оружја, које оставља за собом озраченост од које се касније деценијама страда. Деловање америчке војне базе Комерсант није усмерено на тело држављана Русије, већ на њихову психологију, идентитет, духовност, навике, ставове, вредности, опредељења, итд. Комерсант ради на стварању јавног мњења у Русији које одговара интересима и стратегијама држава чланица НАТО пакта, као и крупним корпорацијама запада, а њима свакако не одговара снажна, суверена, висококултивисана, модернизована, продуховљена и поносна Русија - јер је као таква опасан конкурент земљама евро-атлантског цивилизацијског круга.

Неко се може зачудити: зашто је медијски центар сврстан у војне потенцијале Америке? Поред конвенционалног оружја: авијације, морнарице, пешадије, артиљерије, итд, два најмоћнија и најразорнија оружја светских сила данас су: 1.) атомско оружје и 2.) медијско-информативно оружје. Видело се на примеру "арапског пролећа" и протестног (противречног) покрета "Окупирајмо вол стрит" како су интернет мреже фејсбук и лајвстрим одиграле велику улогу у иницијалној мобилизацији маса и извођењу активности. Процењује се да око 9 института при Пентагону већ дуже време раде на такозваном "специјалном рату" односно пропагандном рату. Не треба заборавити да је Хитлеров министар пропаганде Јозеф Гебелс, био у хијерархији Трећег рајха при самом врху, далеко изнад скоро свих генерала оружаних формација. Оружје се ретко користи, али пропагандни системи раде непрестано 24 сата дневно, 7 дана у седмици, а нарочито празницима. Некада се напад пешадије припремао артиљеријском ватром, а данас се напади авијације припремају медијском агресијом. Они западни медији који спроводе агресију над изабраним циљевима у одређеном интервалу, делују разарујуће и пре и након тог интервала, али у режиму када се не открива сопствени положај. Развој технологије телекомуникација је данас веома убрзан, а тактичке и стратешке неоружане војне јединице Америке и ЕУ се томе веома брзо прилагођавају допирући пре свега до веома широких слојева цивилног становништва, које је потпуно незаштићено и несвесно разарујућег дејства, које њихова свест и подсвест трпе (слично као што велики број људи у Србији умире од рака од подмуклог, али прорачунатог зрачења (осиромашеног ?) уранијума из НАТО пројектила бачених на Југославију 1999. године).

Комерсант је пре пар дана експресно (први ?) реаговао на захтев Срба са севера Косова и Метохије да добију руско држављанство, рекавши да би уколико то прихвати Русија дошла у сукоб са западом и НАТО пактом. Брзо је реаговао и Димитриј Рогозин, амбасадор Русије при НАТО, како би се стишале страсти. Подмуклост и виспреност је у томе што Комерсант реагује са позиције руског јавног мњења (и стручне јавности, итд), што он никако није, а заправо директно преносећи манипулативне поруке стратешких центара из Вашингтона, Лондона, Берлина, Брисела, итд.

Државно руководство Русије и службе безбедности би морале да се позабаве овим озбиљним проблемом, који уколико се помно не прати и не контролише, може нанети огромну штету руским националним интересима и знатно ослабити могућности Русије, да се у случају евентуалног сукоба већих размера (не дај Боже) ефикасно одбрани и мобилише све државне и друштвене капацитете у одбрани државе.

Конструктивна критика савремене Русије - детаљније