Влада Србије и ЕУ силовали српски народ. Влада одговорна за насиље.

Биланс геј срама 10. октобра 2010.

Сексуални чин без одобрења је силовање, а управо то се догодило Србији и српском народу 10. октобра 2010. године. Најављена геј парада уз подршку Владе Србије и ЕУ, односно силовање Србије, претворило се, како је и очекивано у улични рат. Организовање геј параде у Србији, је исто што и организовање свињокоља у центру Техерана - безумље и провокација насупрот основним друштвеним вредностима! Борис Тадић и Цветковићева Влада Србије су подржали геј параду и нису хтели да је откажу упркос бројним упозорењима и безбедносним проценама - стога они и сносе главну одговорност за насиље које је ескалирало 10. октобра. Коришћени су гумени меткови, а парада је по писању дневног листа Прес државу коштала најмање 12 милиона динара - тај новац је узет грађанима Србије из државног буџета.

Геј парада је показала да државне установе делују против добробити народа и националног интереса по налогу ЕУ и САД. Страдали су озбиљно 10. октобра полицајци и омладина ради политичких поена Демократске странке (и њених савезника) и ради доказивања послушности Бриселу, а такође и ради задовољења перверзних идеја гејева. Геј парада је претходница ЕУ, она је један од услова које Србија испуњава ради кандидатуре за чланство у несрећној ЕУ. Многи учесници злокобне параде нису били део српске ЛБГТ популације, већ странци доведени како би се "напумпао број" и како би се створио привид бројности геј полулације; такође многи учесници нису геј већ су плаћени активисти који промовишу идеологију хомосексуализма. Гејеви не траже права, већ власт, што се могло видети по припремама параде, по узурпацији и срамном стављању државних установа на располагање геј лобију (који је један од најјачих у ЕУ), а и по маршрути поред највиших правосудних установа, министарстава и Владе Србије.

Геј лоби често своје неистомишљенике назива фашистима, чиме доказује своју патолошку природу, искључивост и нетрпељивост, односно примитивизам, а тиме се понижава и вређа већина грађана Србије, који су конзервативног васпитања за европске појмове. Треба приметити да је припрема геј параде довела до експанзије неонацизма и да је јавно наступање ЛБГТ организација доливање уља на ватру неонацизма, који се храни оваквим појавама, односно њиховим агресивним гушењем. Геј покрет и неонацизам су две неприхватљиве крајности, ако је (исправно) забрањен марш неонациста, требало је забранити и геј параду.

Борис Тадић није држава, Тадић није Србија. Важно је да се подсетимо ове истине, због ружне и диктаторске Тадићеве особине да се поистовећује са државом и да своје личне ставове проглашава за националне, тиме озбиљно прекорачујући своја овлашћења и не поштујући вољу народа. Тадић и други властодршци су покушали да нереде од 10. октобра (за које су одговорни), представе као напад вандала, хулигана на државу, а заправо ради се о томе да су делови државне власти са геј покретима уз подршку ЕУ напали омладину Србије, којој није био циљ да руши своју државу нити да се сукоби са полицијом, већ да се сачувају част и достојанство престонице. Подсетићемо властодршце да без народа нема државе - власт без подршке народа је репресивни апарат, а не држава!

Геј парада је смишљена провокација насиља, безбедносне експертске процене су јасно указивале на то да ће неколико хиљада, претежно младих људи, изаћи на улице да спречи геј параду, која по њима (и многим другима који се нису појавили на улици) урушава главне стубове националне културе, породице, вероисповедања и јавног морала. Док је између 5 и 7 хиљада полицајаца обезбеђивало анти-државну манифестацију у Београду, истовремено није одржан, због забране, државотворни скуп "Нови Пазар је Србија" најављен истог дана у Новом Пазару! Овим безумним одлукама државног врха Србија је осрамоћена и понижена, угрожен је територијални интегритет, дато је зелено светло сепаратизму и тероризму у Рашкој, нарушен углед Србије у свету, итд.

Након нереда, државни секретар Министарства правде Хомен, изјавио је да ће "одговор државе бити језив"! Ова изјава запрепастила је и уплашила многе грађане Србије и подсетила нас на најмрачније периоде нацистичке окупације и комунистичког тоталитаризма. Уместо да спрема "језив одговор" углавном малолетницима врелог темперамента, властодршцима би било боље да деци и младима обезбеде: здравствену заштиту, њиховим родитељима који их издржавају запослење, спортске терене, мање коцкарница и кладионица, културни и образовни програм на ТВ уместо примитивних "риелити" програма, ригорознију контролу продаје алкохола малолетницима, улице без дроге, не-уништавање зелених и спортских површина ради изградње паркинга и супер маркета, мање корупције и незаслужене друштвене неједнакости, мање неправедног раслојавања и заустављање пропасти средње класе, мање абортуса, итд. Развијено друштво се може остварити једино сарадњом и дијалогом омладине и власти, а не охолошћу, приморавањем, једностраношћу, аргументом подигнутог пендрека и сукобима који долазе до границе уличног рата. Понашање власти би се могло описати речима: Ми смо добри, него народ не ваља. Без конструктивне, позитивне самокритичности, неће бити напретка.

Влада је неком мајка, а неком маћеха: