Црногорски инквизитор

Духовно-културни терор Мила Ђукановића

20.05.2011.

Уочи редовног мајског заседања Светог сабора (свих владика) Српске православне цркве 2011. Мило Ђукановић је изнео нову политичку доктрину његове систематске антисрпске идеологије; она се састоји у томе да се створи нова (црногорска) вера и нова (црногорска) црква, који би се формално (по макијавелистичким мерилима) звали "Православним".

Једино у чему је Мило доследан је теоретски и практични развој антисрпске идеологије (окривљивање Срба, Србије и Београда за све, итд) док је у већини другог противречан сам себи. Милов покушај (и његове партије ДПС) да створи нову веру и нову цркву је трагикомичан и супротан европским, грађанским, секуларним и уставним принципима за које се он наводно залаже. Мило изграђује национални, "црногорски" тоталитаризам у коме се сви сегменти друштва морају потчинити државном врху, тојест, Милу. Он при томе урушава правни оквир одвојености цркве од државе, темеље цивилног друштва, владавину права, основна људска права и слободе, итд. Мило се покушава оправдати некаквим моралним обзирима и бригом за јединство верника, али јасно је да је управо он годинама немилице газио ова начела. Српска и руска Црква су одбациле програмска беспућа ДПС као потпуно неприхватљива и противканонска.

Председник ДПС ипак није насумице и наивно повукао антицрквени, неокомунистички потез - његов иступ се поклапа са притисцима папе да посети Србију, који су ипак осујећени дипломатском иницијативом Руске православне цркве. Ватикан је планирао да 2013. годину (1700 година Миланског едикта светог цара Константина) обележи у Нишу, родном месту цара Константина. Папа је планирао да по први пут посети Србију и тако порази до сада неприступачну духовну тврђаву и понизи Православље. Након најаве из Патријаршије да позив папи за 2013. ипак неће бити уручен - уследила је политичка агресија Мила Ђукановића на српску Цркву, као вид притиска да се одлука промени.

Мило је раније оживео усташки, нацистички пројекат из Другог светског рата - Црногорску православну цркву, а сада жели да јој да титоистичке атрибуте. Ђукановић покушава да изврши насилно уништавање српског идентитета, културног наслеђа, историјске истине, уметничког блага, духовних вредности и свега другог што је српско и аутентично Православно; он покушава да све поменуто фалсификује, кривотвори на силу и представи свету као традиционално црногорско. Чак се и личности, установе, објекти и дела, која имају "Српство" исписано по себи уздуж и попреко покушавају отуђити. Мило Ђукановић, дакле, спроводи духовно-културни терор и дискриминацију над Србима у Црној Гори, а где је овакав терор на делу, у близини је и биолошки геноцид истребљења.

Биолошки геноцид истребљења једне етничке заједнице је крајња мера, која се примењује када друге насилне и ненасилне методе (просветне, политичке, духовне, културне, репресивне, економске, итд) не дају очекиване резултате. Стога стање у Црној Гори морамо схватити веома озбиљно - као предгеноцидно. Србија, Русија, Република Српска, Кина и друге државе би требале да помно прате дешавања у Црној Гори, како би се прекинула репресија подгоричког режима над Србима и Православном црквом, а такође и како би се спречио геноцид над српским цивилима. Треба приметити да Мило не води самосталну политику, већ да је под патронатом ЕУ и НАТО, односно, може се рећи да спроводи њихову политику на Балкану. Папа је на пријему Ђукановића у Ватикану 14.12.2009. подржао улазак Црне Горе и целог западног Балкана у НАТО пакт (линк)!