ЧЕСТИТКА ХРВАТСКОЈ ЗА УЛАЗАК У ЕУ

Београд 01.07.2013. године

Покрет 1389 одистински од свег срца честита Хрватској улазак у ЕУ уз једно мало подсећање да ни једна државна творевина чији су Хрвати део били није дуго трајала. Док су били у саставу Аустро-Мађарске борили су се против ње, док су били у саставу Краљевине СХС и касније Краљевине Југославије непрекидно су радили на њеном рушењу до те мере да су учествовали и у убиству краља Александра I Карађорђевића. Током Другог Светског рата стају на страну нацистичке Немачке формирајући тзв Неовисну Државу Хрватску која ће у светску историју ући као држава која је у концлогорима поклала на патолошко-садистички начин најмање милион Срба оставивши при томе згрожене и саме нацистичке официре и која је имала посебан концлогор за децу.

О рушењу СФРЈ и прогону близу 500.000 Срба са територије Републике Српске Крајине није потребно посебно говорити собзиром да смо сви ми били сведоци тих догађаја. Како ће се понашати у ЕУ остаје нам да видимо.

Карактер Хрвата међутим најбоље је дао велики српски песник Јован Дучић кроз следеће две песме :

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

Слободу си вечно, закржљала раcо, 
Чек’о да донесу туђи бајонети, 
По горама својим туђа стада пас’о, 
Јер достојно не знаш за Слободу мрети. 

Покажи ми редом Витезе твог рода, 
Што балчаком с руку сломише ти ланце, 
Где је Карађорђе твојега народа, 
Покажи ми твоје термопилске кланце. 

С туђинском си камом пузио по блату, 
С крволоштвом звера, погане хијене, 
Да би мучки удар с леђа дао Брату, 
И убио пород у утроби жене. 

Још безбројна гробља затравио ниси, 
А крваву каму у њедрима скриваш, 
Са вешала старих нови коноп виси, 
У сумраку ума новог газду сниваш. 

Бранио си земљу од нејачи наше, 
Из колевке пио крв невине деце, 
Под знамење срама уз име усташе, 
Ставио си Христа, Слободу и Свеце. 

У безумљу гледаш ко ће нове каме, 
Оштрије и љуће опет да ти скује, 
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, 
Ко најбоље уме да ти командује.

ХОРДА 

Ми нисмо познали вас по заставама, 
Ни ваше хероје „од лавова љуће” 
Све на коленима вукли сте се к нама 
Носећ мач убице и луч паликуће. 

Без буктиња иде та војска што ћути, 
Пожар села светли за маршеве горде... 
Ваше громке химне не чуше нам пути: 
Немо убијају децу старе хорде. 

Поломисте више колевки, о срама! 
Него херојима отвористе рака, 
Подависте више њих у постељама, 
Него што сте у крв срушили јунака. 

Узели сте очи фрескама са свода, 
Главе киповима хероја из бајке; 
Спржили сте семе у страху од плода, 
И реч убијали убијајућ мајке! 

Пресити се земља од крвавог вала, 
Али вам победа не осветли лице; 
Јер ловор не ниче с буњишта и кала, 
Он је за хероје, а не за убице!