Парламентарна конференција ОДКБ у Београду

Београд је био домаћин Парламентарне конфернције ОДКБ 4. октобра 2010. ОДКБ је "Организација уговора о колективној безбедности" настала 15. маја 1992. године и чине је: Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Узбекистан, Таџикистан и Киргизија. Овај војно-политички савез од свог настанка, па до данас, кроз веома тешке године по Србију и српски народ, показао се веома пријатељским и наклоњеним Србији и Србима у свим кризним ситуацијама и безбедносним изазовима, што је веома важно. Представници ОДКБ су дошли у Београд да још једном потврде овај пријатељски однос према Србији, али и да представе предлог Медведева о колективној и недељивој безбедности Европе, којим се стварају услови за дуготрајни мир на континенту уз учешће и одговорност свих, без каубојских испада и подела на "добре и лоше" момке и беспотребног провоцирања сукоба.

Народни покрет 1389 је добио позив за учешће преко саветника за људска права и слободе госпође Борке Миланков, која је и активно учествовала у раду ове конференције. Желимо да напоменемо, да су чланови Покрета 1389, дан раније били у Пећи на свечаном устоличењу патријарха српског Иринеја и да смо са верним народом претрпели каменовање на државној територији Србије (Косова и Метохија), али да упркос томе нисмо ни најмање показивали нити изазивали нетрпељивост нити реваншизам према снагама НАТО и параполицијских косовских снага КПС које су тамо распоређене.

Учесници конференције су подсетили на војну неутралност Србије. Ову неутралност, по нама, НАТО безобзирно у пракси нарушава. Такође, упућен је позив на конференцију ОДКБ од 22. до 25. октобра у Санкт Петербургу парламентарним странкама и очекујемо да се све одазову позиву и допринесу развоју комуникације са земљама чланицама ОДКБ како би се сачувала војна неутралност и како би имали што боље односе са овим моћним савезом који гарантује безбедност и правовремену помоћ свим својим члановима. Јасно је да је ОДКБ главни чиниоц безбедности Србије, на који се треба ослонити у будућности, како би се грађани заштитили од тероризма на Космету, у прешевској долини и Рашкој области, ради превенције даљег сепаратизма и нарушавања територијалне целовитости и суверености Србије, а и како би се осигурали од нових војних интервенција и агресије на животе и имовину грађана Србије сличне оним из 1999. године.

Борка Миланков је покренула питање односа медија и државне безбедности, у смислу да су западне војне формације (пре свега НАТО) и њихове оружане интервенције у последње две деценије интезивно испраћене и подржане од стране средстава јавног информисања (масовне пропаганде) до те мере да се може тврдити да поједини медији (у САД, ЕУ и Србији) обављају оперативне, стратешке задатке по војној доктрини и у сфери борбеног морала и дестабилизације опонента, па чак и када се ради о отвореној агресији западних оружаних структура на суверене државе; док са друге стране, чланице ОДКБ као да превиђају удео ове сфере у општој целини проблема безбедности и не користе ни приближно постојеће ресурсе нити довољно инвестирају у област информисања, иако многе информације иду на руку ОДКБ-а, али нису употребљене.

16.10.2010.