Култура комуникације

4.8.2018.

Култура комуникације телефоном

• Ако причаш једним телефоном, па зазвони други телефон, не прекидај започети разговор већ настави и испоштуј саговорника, па се касније јави на други телефон (позови).   
• Није лепо јавити се на телефон са: „Кажи“ или „Реци“ или „Аа“ и сл.
• Не звати телефоном, слати поруке и сл. после 8 увече, ако није хитно.
• Не шетати улицама, трговима и другим јавним местима са телефоном у руци, осим ако не очекујеш врло важан или хитан позив у то време.
• Ако си у друштву нека телефонски разговор буде што краћи, како не би увредио или потценио људе у непосредном окружењу.
• Разговор на јавним местима, посебно у јавном превозу, нека не буде превише гласан, како не би и други људи принудно слушали туђи разговор и тиме се нарушавао њихов спокој. Разговор у јавном превозу треба да буде што краћи.
• Кад год је то могуће, треба потврдити пријем поруке (обавештења, позива и сл.) кратким одговором.
• Не разговарати телефоном и не слати поруке током вожње. Уколико саговорник кога смо позвали вози, разговор треба одложити за време након вожње.
• Уколико сам позван телефоном, али нисам у прилици, могућности да разговарам због тренутне заузетости, моја је обавеза да позовем касније ту особу, а не да ме она позове поново.  

 

Култура разговора, комуникације (на састанцима)

1) Излагање кратко и језгровито;
2) Покренути само једну или највише две различите теме у једном краћем излагању (јер више од тога већина људи не може да прати и да квалитетно расуђује о њима);
3) Не прекидати говорника (упадицама, коментарима и сл.);
4) По потреби записати (тачно) изречено од стране другог и кратко и прецизно одговорити (реплицирати);
Допустити реплику кратку ономе кога смо споменули у свом излагању (посебно ако је споменут у негативном контексту);
5) Пожељно је стићи на састанак пар минута пре почетка састанка;
6) Не повисивати тон током говора, јер то узнемирава друге и квари концепт састанка; своје евентуално незадовољство примерно артикулисати;
7) Држати се актуелне тачке дневног реда;
8) Прво решавати мање спорна питања, па затим прећи на спорнија, како оштра дебата не би нарушила и блокирала рад;
9) Припремити добро унапред свој наступ, по потреби и одштампаним текстом, аргументима, итд. Бити спреман на озбиљно узимање учешћа у остварењу сопствене идеје; евентуалне учтиве и разумне критике не доживљавати лично и сујетно;
10) Избегавати започињање реченице или говора речима „Ја“ или „Не - ...“ и сл;
11) Састанак није фестивал идеја или реторике ни самохвалисања и слично, већ саборни сусрет ради представљања урађеног (сопствених резултата и пропуста), унапређења и боље координације рада и утврђивања плана рада за наредни период (по могућству са конкретним роковима, задужењима, итд).