Српски Народни Покрет 1389

Србија има врло озбиљне проблеме са незапосленошћу, одласком младих образованих људи из државе, падом производње, трговинским дефицитом, слабостима буџета, високим јавним дугом, итд. Који су узроци оваквих економских и социјалних проблема? Један од главних је претерен увоз и расипање новца на увозну робу и ниска свест грађана и привредника у Србији о потреби заштите сопствене привреде кроз опредељење за домаће производе и услуге. Некада домаћи производ и услуга могу бити скупљи или мањег квалитета, али њихов избор доноси на средње и дуже рокове добробит домаћој привреди, а затим и целом друштву.

Превисок и непотребан увоз значе расипање и губитак драгоценог капитала, који одлази из државе у иностране фирме, које користе наш капитал да подмире своје трошкове и унапреде квалитет својих производа и маркетинг тако да у следећем циклусу буду још доминантнији. Тако се разлика повећава. Увозом и куповином страних производа наше фирме остају без капитала и средстава за плате радницима, текуће трошкове и инвестиције, због чега упадају у кризу, а често и стечај и ликвидацију. Радници остају без посла, а држава без здравих буџетских прилива. Незапослени су веома незадовољни и огрочени против власти и целе државе те имају повећану склоност ка анти-владином организовању и/или напуштању државе ради запослења. Овакви догађаји производе затворену негативну спиралу која временом постаје све мрачнија и тежа, о чему сведочи ситуација у Србији.

Насупрот томе, смањење увоза и одабир домаћих производа има супротне последице: капитал остаје у земљи, домаће фирме могу да исплате плате (а касније и повећају зараде), подмире текуће трошкове и инвестирају у побошљање квалитета робе и услуга. Временом долази до повећања запослености, млади људи имају вољу и амбицију да остану у земљи, буџет има редовне и здраве приливе што омогућава самосталнију унутрашњу и спољну политику и већи углед у иностранству, итд.

Све ово зависи од државне политике, али у великој мери и од понашања сваког грађанина. Срби често беспотребно изабирају стране скупе производе (цигарете, слаткише, патике, мајице, сокове, аутомобиле, кућне апарате, итд) ради изградње личног имиџа и негирања свог идентитета и порекла. Ако данас купујемо страну робу сутра ће моја деца остати без посла и бити принуђена да служе страним газдама и господарима, које су изабрали њихови родитељи непромишљеном и себичном логиком куповине.

Шта је ЕУ донела Србији? Ево једног јасног примера. Пре ЕУ смо имали одличан и оригиналан сапун Тен-сан од 120 грама (мислим да је фабрика Мерима), а сада смо је продали и имамо исти тај сапун, само сада има 90 грама и зове се Fa. Ми више нисмо власници фабрике и не питамо се ништа, сав профит се извлачи у иностранство.
Тако су покрали наше патенте, дизајн, технологију, брендове, итд. Браво европејци! Срби су јефтина радна снага са врло ниским правима, а због тога велики број младих је решио да напусти земљу. Остајемо без радне снаге и војне моћи, као земља пензионера, дисциплинованог гласачког тела.