|
|||||
Нове стратегије националне безбедности и одбране Републике Србије06.09.2013. Покрет 1389 већ месецима развија концепт одбране (погледајте рубрику: овде) због катастрофалног и понижавајућег стања у коме се налази наша славна војска. Оценили смо без двоумљења да су тренутне стратегије националне безбедности (линк) и одбране (линк) Републике Србије из 2009. године, донете од стране Бориса Тадића и Драгана Шутановца неприхватљиве. Како не би све остало на празној критици, износимо у јавност предлоге Покрета 1389 за нове стратегије националне безбедности и одбране:
Предлог стратегије националне безбедности Републике Србије - пдф Предлог стратегије одбране Републике Србије - пдф Дописи Скупштини и Влади Србије у вези војног савеза Србије и Русије
Тезе (начела) за стратегију одбране Србије Увод: 1.) Историјско искуство два века: 2.) После 5. октобра 2000. године: 3.) Стање Војске Србије 2013. године је поражавајуће. Већу материјалну, организациону и моралну штету Војсци Србије је причинио демократски режим «европејаца» од 2000. године, него НАТО бомбардовање 1999. године. 4.) Многе пограничне области Србије и сеоске средине су веома ретко насељене, села напуштена и опустела, што подрива безбедност државе, јер нема људства које би спречило агресију или инавазију споља на границе Србије. 5.) «Професионализација» војске и укидање војног рока су погоршали борбену готовост Војске и отежали финансијску ситуацију у сектору одбране. Војници по уговору су се показали скупи, немотивисани и неефикасни. 6.) Најспособнији и најискуснији кадар официра и подофицира је после 5. октобра 2000. године масовно пензионисан и на друге начине удаљен из активне службе. 7.) После пето-октобарског преврата 2000. године државни врх Србије је предао Хашком трибуналу државно и војно руководство Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Ови и други поступци државног врха Србије недвосмислено говоре о томе да он ради против државних и националних интереса Србије, а у корист интереса Европске уније и НАТО пакта.
Предлог теза (начела) за стратегију одбране Србије: 1.) Главни ослонац безбедности, први и приоритени стратешки одбрамбени савезник Републике Србије и свих њених грађана, партнер од поверења у одбрани суверености и територијалног интегритета је Руска федерација и Оружане снаге Руске федерације. 2.) На основу прве тачке потребно је закључити договор између влада и министарстава две државе, ојачан потписима председницима држава уз ратификацију Народне Скупштине Републике Србије и Државне думе Руске федерације о војно-безбедносној сарадњи и заједничком усклађеном одбрамбеном оружаном деловању у случају напада на једну од држава. Договор треба да садржи и одредбе о развоју војне индустрије, међусобној трговини у сфери безбедности и подизању одбрамбених способности Србије на задовољавајући ниво, који гарантује миран и несметан развој друштва, привреде, науке, итд. 3.) Одређени објективни проблеми, као што су несразмера територија, војне и економске моћи Србије и Русије, затим географска удаљеност, итд се неће занемарити, али ни преувеличавати и драматизовати, већ ће се савладавати високим моралом и мотивацијом, актуелном технологијом, свестраном сарадњом и комуникацијом, применом нових решења, и другим што помаже у савладавању овог изазова.
|
|||||