Олигархија запада против света

Земље западне осовине без подршке међународне заједнице

21.03.2011.

Напади Америке, Француске, Британије, Канаде и Италије на Либију 19. и 20 марта, уместо очекиване подршке држава света, наишли су на зид осуде. Русија је позвала агресоре на прекид неселективне силе и убијање цивила, наводећи податке о погинулима и рањенима; Русија је у овом важном моменту показала ново лице у спољној политици што указује на заоштравање ставова према западу. Кина такође није подржала оружану интервенцију на суверену земљу, са којом има важне енергетске споразуме.

Арапска лига је тражила прекид агресије западних земаља и прекид убијања цивила, јавно ускраћујући подршку за нападе на Либију. Овакав став је поколебао НАТО, иако је логичан. Арапска лига је пристала на забрану лета, ради заштите цивила од напада Гадафијевих авиона, али не и на ракетне нападе који односе животе цивила.

Афричка унија, која окупља све афричке државе, њих преко 50, затражила је хитан прекид непријатељстава и масовних убијања. Либија је једна од најутицајнијих држава на црном континенту и један од предводника борбе против неоколонијализма за самосталност афричке цивилизације. Процене говоре да напад на Либију нема подршку ни међу грађанима Америке - око 65 % њих је против трошења пореског новца на рат у Африци. Британци се питају зашто нема новца за образовање, пензије, јавни сектор, итд, али има за беспотребни рат у Африци?

Грађани Србије и многих других држава су огорчени и повређени ударом на суверену афричку земљу, повлачећи паралеле са нападом на Југославију, Ирак и Авганистан. Сада је јасно да НАТО осовина, односно политичка олигархија запада све више губи подршку за своје ратне авантуре и нехумане испаде. Лажне приче о наводној "заштити цивила" више не пролазе - сетимо се да је преко пола милиона Ирачана страдало због санкција које су САД увеле овој држави током 90-их година, тада је Мадлен Олбрајт ове жртве назвала прихватљивим, јер је амерички циљ остварен. НАТО државе се лажно позивају на резолуцију СБ УН о забрани лета, мада су напади циљани прво (по извештајима француских официра) на копнена возила либијске војске и тенкове, гађана је резиденција Гадафија, град Триполи, итд. Западне земље су се отворено ставиле на страну побуњеника (терориста), које влада Либије повезује са Ал-каидом. При томе су даване смутљиве изјаве у којима се ипак види да је главни циљ свргавање Гадафија са власти и успостављање марионетске власти, која ће националне ресурсе препустити ЕУ и САД на експлоатацију.

Посебно су љигава обећања Барака Обаме о промени америчке политике, "седењу и разговарању са непријатељима", итд. Нобелова награда за мир коју је добио у Ослу показује дубоку моралну кризу и лицемерност западне цивилизације. Америка је узела себи улогу светског тужиоца, светског судије и светског џелата. Резолуција СБ УН 1973 је намењена забрани лета и заштити цивила, а НАТО снаге су то прекршиле гађајући либијске копнене снаге, владине центре и цивилне циљеве; оштећен је један медицински центар, оштећени су путеви и мостови.