Подела Косова и Метохије је легализација прогона цивила

Погоршана демографско-безбедносна ситуација јужно од Краљева (2. део)

27.07.2018.

                Демографско-безбедносна ситуација је врло сложена, али не треба паничити и повлачити исхитрене и непромишљене потезе, који ће вероватно само још додатно погоршати ионако лошу ситуацију. Демографија је поље које захтева средњорочно и дугорочно планирање и деловање – ту је свако преламање преко колена штетно. Претходне власти од 1945. или су потпуно занемариле ово питање или свесно повлачиле погрешне потезе као што је била забрана повратка протераних Срба после Другог светског рата на Косово и Метохију, итд, а сада убирамо горке плодове оваквих потеза. Паника је обично прва реакција већине људи који су се упознали са демографском статистиком Србије – ипак то није потребно. Ствари иду низбрдо, али се могу преокренути.

Демографија је попут шаха, потези се повлаче хладне главе након дужег размишљања, ту свака нервоза и љутња на противника (или на себе) само повећавају шансу да се партија изгуби. Ми ову партију демографије не смемо да изгубимо ако желимо да опстанемо као народ.

Једна од првих ствари коју треба учинити је консултовати стручна лица, научнике, демографе, који раде у државним институтума, невладиним организацијама, итд – људе који се годинама или деценијама баве овим проблемом и апелују узалудно на надлежне да предузму нешто. Они су често ентузијасти који раде преко норми или троше своје приватно време, новац и енергију да би се борили против „беле куге“.

Подела Косова и Метохије, повлачење нових политичких граница нити трампа територија (север КиМ за Прешево, итд) и слично неће решити демографске проблеме! Они се тако не могу решити, проблем се мора дубље и студиозније проучити. Имамо недавни пример 1 до 2 милиона миграната који су кренули пешке на далеки пут на Запад и запљуснули Европу и ту ни десетине милијарди евра, ни било каква политичка моћ, нити оружије нису могли да их зауставе, што је довело до велике кризе ЕУ. Србија има много мање ресурсе и моћи од ЕУ на располагању. Стога морамо бити мудри – према материјалу и алат. Већ сада се Албанке са КиМ порађају у Нишу итд да би им деца добила српско држављанство, а оне социјалну помоћ, итд.

Народ са осетно већим наталитетом се шири, полако али сигурно, на рачун народа који има негативан прираштај и чија омладина се повлачи из села и мањих градова у веће центре. Подела неће зауставити негативне процесе, напротив, она ће само бити тријумф демографске стратегије Албанаца и подстрек да наставе даље још снажније са територијалним претензијама. Уколико се Србија  одрекне делова КиМ са којих је српски народ насилно протеран то ће бити мотив албанским екстремистима да и даље врше прогоне не би ли тако добили још територије које ће се Србија одрећи, а што значи да ће свет признати. Уколико се одрекнемо већине КиМ-а тиме нарушавамо резолуцију СБ УН 1244 и друге важне међународне документе и принципе због чега ће нас свет (поново) доживети као неозбиљне, непоуздане, превртљиве и што ће бити посебно ударац за многе државе у свету које нас упорно подржавају. 

Дугорочно је важно подржати пољопривреднике и село, јер просечно домаћинство са неколико чланова и 5 до 10 хектара земље је врло важан чиниоц обдржања земље и опстанка људи на одређеном простору. Врло лоша демографска и социјална ситуација на селу доводи до масовног исељавања у градове и иностранство, што ствара велику неравнотежу урбаног и руралног становништва. Млади људи који живе и раде на селу су изузетно вредни и марљиви, њихов радни дан често почиње око 5 ујутру а завршава се касно увече – они се рада не боје, али желе минималну сигурност да ће њихови производи бити откупљени по пристојној цени и да својој породици могу да обезбеде достојанствен живот и елементарну сигурност, што они и заслужују. Треба (путем просвете, медија, итд) променити општи став потцењивања и понижавања села и сељака.

Из врха власти стижу „процене“ о томе да ће Албанци стићи до Врања за „40 година“, а пар дана касније да ће то бити већ за „20 година“, итд. Одакле потичу ови бројеви: 40 година, 20 година, итд? Делује врло неозбиљно (и типично балкански) овакво поигравање са бројевима и озбиљним проблемом. Демографија је важна и прецизна наука. Ако човек износи одређене процене и бројеве онда мора да буде спреман да их образложи и објасни: зашто 40, а не 100, зашто 20, а не 35, итд. Које методе користе политичари који су стигли до бројева 40 и 20? Које симулације и рачунарске програме? Које математичке моделе? Који су им почетни параметри, каква демографска динамика по подгрупама, колика стопа природног прираштаја по општинама, какви компаративни резултати за Србе и Албанце? Да ли је надирање Албанаца последица миграција, насиља, разлике у наталитету или комбиновано више фактора? Има ту озбиљних питања која се могу поставити. Не треба застрашивати народ који ионако последње три деценије пролази кроз страшно мучан и тежак период живота и националне историје. Лидери треба да умирују и охрабрују, да уливају наду и дају конкретну подршку колико је реално могуће.

Српска православна црква и све друге хришћанске вероисповести и друге велике традиционалне религије већ вековима и дуже посебну пажњу обраћају на питање рађања, наталитета и демографске слике народа. Код већине религија је заповест о рађању и умножавању становништва међу првима и најважнијима. Стога су консултације са Црквом као најстаријом, најугледнијом и најмудријом установом код нас преко потребне и при томе треба одбацити малограђанске, идеолошке, ирационалне негативне стереотипе о религији и бити прагматичан и одговоран – не смемо одбацивати главне савезнике у овој великој борби за опстанак народа. Сваки озбиљан политичар би требао да се суздржи од грубих реченица упућених владикама, јер они су монаси, људи који су се одрекли свега ради служења Богу и помоћи народу и зато заслужују велико поштовање и верника и атеиста, а посебно они који храбро живе на територијама где су изражена мањина након прогона и где је чак и безбедност угрожена.

Евентуална подела Косове и Метохије би наишла на тврде и оштре реакције екстремних националиста код Срба и Албанаца и била би подстрек за распиривање њихових група и организација, побуне, немире, дестабилизацију друштва, итд. Побунили би се оправдано и многи легалисти због кршења Устава, териоријалног интегритета, итд.

За Косово и Метохију и Србију уопште нема трајног решења. Ми смо народ и држава на тромеђи великих религија, култура и цивилизација: Православља, Запада и Ислама. Наш народ је болно подељен по верским линијама, а заједнички језик нам је остао као траг и доказ заједничког порекла и етничке истоветности. Јачање и слабљење великих сила се одражава често управо на Балкану и преко леђа српског народа са жељом да се границе помере или да се неформални утицаји шире преко постојећих граница, које су одраз и огледало тренутног односа снага (односно претходног периода). Важно је да будемо мудри да искористимо позитивно јачање Русије, а да амортизујемо и са што мање штете преживимо јачање других сила које не гледају благонаклоно на српски народ. Треба улагати у демографско, економско, војно и културно јачање и оснажење и чекати погодне тренутке, грешке противника и слабости ривала да се сопствени положај унапреди.

Погоршана демографско-безбедносна ситуација јужно од Краљева - детаљније

Одбрана - детаљније

Србија / отаџбина - детаљније

Општина Рашка - детаљније

Иницијатива за забрану абортуса - детаљније