Србија – земља пензионера и тихог изумирања

21.10.2014.

            Србија последњих десетак година постаје изражено земља стараца и пензионера – држава окренута у много чему пензионерима и њиховим потребама – држава у којој су млади сувишни и чак сметају остварењу пензионерског раја. Србија је постала рај за пензионере и старце – али то не може дуго да траје због просте чињенице биолошке ограничености људског животног века. Када изумре ова генерација пензионера ко ће остати у Србији?

На снази је неписан, али изузетно јак и јасан пакт државне власти и пензионера по коме су пензионери као гласачка машинерија од око 1,7 милиона гласача (дисциплинована машинерија врло високог одзива) у обавези да својим гласовима на изборима подрже систем, а са друге стране систем им обезбеђује сигурне пензије, јефтино лечење, одговарајући ТВ и други забавни програм, итд. Пензионери су врло предвидљиви у својим трошковима и велики део пензије потроше на комуналије и храну чиме се новац враћа у систем. Са друге стране систем има демократски легалитет (путем избора) који му омогућује да још један мандат спроводи мере које је смислио.

Млади осећају снажно да су непожељни и због тога је последње 2 до 3 године огроман талас младих који одлазе (углавном на запад) ради пристојног посла, пристојне плате и достојанственог живота. Државна власт уместо жалости и забринутости као да гледа на то са олакшањем, јер млади, паметни, образовани  и способни дижу руке од промена трулог домаћег система и одлазе где могу да функционишу не преиспитујући систем, већ просто радећи свој посао.

Млади који су остали у Србију суочавају се са тиме да не могу да обезбеде никакву сигурност ни себи ни својој породици (браку) ако су успели да је формирају. Привреда је разорена, а фирме уништене. Послови који се повремено појаве су привремени, а често исплата зараде касни месецима, а некада је уопште и не буде. Млади су принуђени да позајмљују новац од старијих када хоће да изађу у град или да купе себи мобилни телефон и сл. Просечна кирија за изнајмљивање стана (са режијским трошковима) кошта приближно колико и просечна плата па је питање ко то може и како поднети.

Разни музички фестивали и други облици забаве, ноћног живота и информисања су обликовани тако да млади беже од стварности уместо да се суоче са њом и животним проблемима и да обликују смисао свог живота. Незапосленост младих је огромна, а по новом закону о раду права послодаваца су додатно повећана, а права радника додатно смањена. Млади се већ годинама баве преживљавањем уз веома ограничене потенцијале за стварањем и унапређењем свог статуса.

Млади су непредвидљиви и импулсивни и стога политички непожељни и непоуздани – са пензионерима и старцима је много лакше наћи заједнички језик и усагласити интересе што се (прећутно) и догодило. Млади су реметилачки фактор који угрожава пензионерски систем – а овај проблем се решава физички преко полиције и нефизички преко медија евро-пензионерске Србије.

Омладина је у дубокој депресији разочарана у неправедни систем, а истовремено немоћна да га промени. Велики број се одлучује на напуштање земље, а они који остају се изолују у виртуелној стварности где се проблеми решавају притисоком дугмета. Природни прираштај Србије је по званичним подацима минус 37 хиљада, а незванично је много горе. Нема још пуно времена да се систем поправи и да се младима омогући пристојан и достојанствен живот у својој отаџбини са својим народом – а у супротном прети нам реална опасност да Србија постане старачки дом који тихо изумире.

евро-атлантизам - детаљније