Политички рат НАТО пакта против Србије

Страх запада од Генералне скупштине УН

Резолуција коју је Србија предложила Генералној скупштини УН, изазвала је пометњу на западу. ЕУ и САД су изненађени, јер је Србија реаговала без консултација са силама запада. Резолуција питање Косова и Метохије пребацује на терен у коме се атлантисти не сналазе најбоље, тојест у простор над којим немају контролу. Генерална скупштина УН окупља све цивилизације света и омогућава практично свим нацијама да дебатују и гласају по свом опредељењу. Овим запад губи контролу над решавањем статуса Косова и Метохије, а сличним путем могу да крени и друге државе.

ЕУ и САД стога крећу у велику дипломатску офанзиву са циљем да Србија повуче предлог резолуције. Као представник Квинте, ЕУ и Немачке у Београд долази министар Гвидо Вестервеле, а касније у једном дану долазе министар спољних послова Велике Британије Вилијем Хејг и делегација америчког Конгреса. Врше се велики међународни политички притисци са запада на Србију да одустане од одбране своје јужне покрајине. Главни актери су кључне чланице НАТО пакта, ради се, дакле, о наставку војне агресије из 1999. године, овог пута политичким средствима (на Балкану је политика наставак рата другим средствима). Циљ је исти - независност Косова и Метохије, НАТО протекторат над Косметом под видом "међународног присуства", стављање под контролу републичке владе у Београду. Европска унија и Америка (НАТО) поново (овог пута не оружано, већ политички) отворено нарушавају сувереност и територијални интегритет Србије, што би требало да забрине цео свет. Оно што запад не жели да прихвати, је то да се свет за последњих 11 година драстично променио и то на штету чланица НАТО-а.

Независност Косова су признале, практично само, чланице НАТО-а и државе које нису могле да се одупру притиску овог блока. Генерална скупштина УН треба да покаже: да већина држава света нису под контролом Америке и НАТО пакта, да већина држава света није признала и нема намеру да призна независност Космета, да Америка не може самовољно утврђивати границе држава и статус спорних области, да је коначно крај једнополарног света, да мање државе које су заштићене међународним правом не морају да стрепе од силеџијских хирова поједних сила, итд. Све ово урушава медијску илузију коју су CNN, BBC и други западни центри моћи изградили о себи у свету - као "слободним земљама првог света" неприкосновене моћи и богатства. Сам страх запада од гласања у Генералној скупштини УН и хистерична кампања да се оно спречи, најбоље говоре у прилог овој тврдњи. Важно је да се запад суочи са стварношћу и да се успостави стабилан мир кроз равнотежу неколико планетарних центара моћи.

Србија тако, несвесно, али по Божијој правди, урушава злокобни план ЕУ и САД о узурпацији међународних организација (првенствено УН) по моделу по коме су под контролу већ ставили: ММФ, Светску банку, итд.