Украјина или Лењин – шта је Русији важније?
30.12.2013.
Недавно је цела Државна Дума Русије издала саопштење у коме се износе критике и противљења на рачун европејаца и револуционара у Кијеву предвођених Кличком и другима. Демонстранти траже улазак Украјине у ЕУ, а приликом једног протеста су срушили споменик Лењинуу Кијеву. Сви руски депутати су потписали саопштење у којем критикују рушење споменика вођи октобарске комунистичке револуције.
Проблем је у томе што у Москви многи не знају дух, осећања и расположење народа у Украјини, тврдокорне бирократке оцене су контра-продуктивне. Управо је рушење споменика Лењину рушење велике баријере која дели Русију и Украјину. Украјину карактерише снажан анти-комунизам који се не може и не треба одстранити. Он има много узрока. Управо је главна препрека уједињењу Русије и Украјине култ комунизма који се још увек у Москви гаји а видан је на Црвеном тргу кроз црвене петокраке и леш Лењина у маузолеју. Украјина не жели да се потчини српу и чекићу, црвеној петокраки и Лењину, а то је приметно чак и код великих русофила Украјине (којих има много). Јединствена Русија је покренула кампању „Збогом Лењине“ да би се његов леш сахранио у Уљановску поред родитеља, што је и била његова жеља, али је то замрло (линк).
Сам комунизам је уништио око 30-40 милиона живота грађана СССР – то је приближан број људи који су убијени само зато што су осумњичени за неку врсту монархизма или религиозности или национализма или противљења вођама комунистичке партије. Русија и Москва морају да покажу да је све то ствар прошлости и да се тако нешто више никад неће догодити и да је Русија мајка Украјине и свих источих Словена и уопште свих Словена. За злочине су одговорни умоболни чланови црвене партије који су затровани анти-Православном идеологијом осмишљеном на западу, а не руски народ и руска држава. Један исти народ живи у обе државе.
Русија и Москва морају да изаберу шта им је важније: Украјина или Лењин? Јер обоје не може. Потребни су потези руководства Русије који би показали да житељи Украјине ничим нису дискриминсани и да их у Русији чека равноправан статус, сигурност, поштовање, разрешење проблема и могућност за напредак.
Украјина не жели да буде совјетска социјалистичка република! Паралелан повратак чланова царске руске династије Романових у отаџбину би могао да буде добар знак на путу изграђивања конструктивних и обострано корисних односа Русије и Украјине и обновљења поверења. Само грубо наметање воље Москве читавом окружењу без самокритике и ослушкивања шта народ говори може нанети велику штету Русији. Главни проблеми који спречавају зближавање и уједињење Русије и Украјине су у Лавову и центру Москве.
Иначе велики део одговорности за овакво стање сноси и руска дипломатија која је дуго времена говорила Украјини: немамо ништа против да уђете у ЕУ, али само немојте у НАТО. Овакве бесмислене изјаве су нанеле велику штету и показују да Русија дуго времена није имала визију спољне политике, чак ни према суседима (већ је гурала свој руски народ у Украјини у руке Германа под власт формално Брисела а суштински Берлина и колонијални положај), али сада се то мења развојем одличног концепта царинске уније.
Конструктивна критика савремене Русије - погледајте
|