Bez ikakvog objasnjenja, Ministarstvo za dijasporu ukinulo je Vidovdanske dane i odrzace samo skupstinu dijaspore.

Kada ovih dana nasi ljudi iz rasejanja pozovu Ministarstvo za dijasporu da se raspitaju kada ce se odrzati i kakav program ce imati ovogodisnji Vidovdanski dani i sudreti, dobiju cesto iznenadujuci odgovor: 

- Vodovdanski dani su ukinuti! Bice samo Skupstina dijaspore! 

Nema uz ovu vest nikakvog drugog objasnjenja. Nema odgovora na pitanje ko je i zasto odlucio da iz nacionalnog kalendara izbrise jednu tradicionalnu manifestaciju Vidovdanske dane i susrete. Ovaj jedini sabor Srba iz rasejanja i Srba iz matice pokrenuli su akademik Dragan Nedeljkovic i novinar Aleksandar Vlajkovic pre petnaestak godina. Danas je, cujemo akademik bolestan, a novinar penzionisan, pa je neko u Ministrastvu, koje je bukvalno od Vlajkovica preuzelo ovu manifestaciju, odlucio da ukine tradicionalne Vidovdanske dane dijaspore u Srbiji.  

Izgleda da ovaj ministar koraca cvrscim koracima od predehodne dame, gospode Milice Cubrilo, koja je takode vise svlacila nego „oblacila“. Ona je, samo par dana pre otvaranja Vidovdanskih dana, samovoljno skinula sa dnevnog reda temu i najavljeni okrugli sto o Kosovu i Metohiji. Nije nasla za shodno da o tome obavesti ni one koji su iz daleke Australije, Kanade, Amerike... mesec dana ranije prijavili svoje diskusije po ovoj tacki dnevnog reda.  

Nelogicnosti

Za sadasnjeg Ministra, srspkog cetnika, tema Kosovo i Metohija je nepoznanica za svo vreme njegovog mandata, koji nazalost jos traje. Kad je mogao da „nema Kosmeta“, moze i da ne bude Vidovdanskih dana dijaspore, rezonuje, verovatno, nas ministar za dijasporu. A to da dijaspora o tome jos nema pojma, nije nista neobicno. Ali je nelogicno da deo dijaspore i dalje veruje da je to ministarstvo osnovano zbog gradana Srbije, koji zive izvan njenih granica. Ministar nema potrebe (sem moralne prema srpskom rasejanju) da se brine o tim danima, koji su i do sada bili samo njegovi. A ako ministar nema morala, kada je dijaspora u pitanju, onda ni personal ministarstva nema potrebe da odgovori dijaspori na postavljeno pitanje:  

-Hoce li ove godine biti organizovani Vidovdanski dani dijaspore ili nece?

Casopisu „Koreni“, jednom od najcitanijih glasila dijaspore (spremnom da iznese dokaz da su citanja na portalu www.koreni.net ne dvaput ili triput, vec 20, 30, 40... i vise puta brojnija nego sto su na portalima poznatih medija namenjenih rasejanju) na poslato e-pismo sa pitanjem o datumu odrzavanja dana dijaspore 2010. (da bi obavestili citaoce) vratio se odgovor, citat: „Korisnik kome zelite da posaljete email je ispunio dozvoljenu kvotu za email box“?! Masala. Mozada (neko poveruje) da ministarstvo ima mnogo vaznijeg posla, ali o tome drugom prilikom. 

Na drugi meil, sa ponovljenim pitanjem (poslat na adresu gospodice Aleksandre Kojic, sekretara ministarstva), nije stigao nikakav odgovor. Razlog cutnje je mozda tragican dogadaj ubistva i samoubistva izvrsenim u „audiju“ u kome se vozi ministar, a kazu i drzavni sekretar ministarstva. Opsednuti su pitanjima iz bezbroj medija o tom ubistvu i samoubistvu. Ali nije to razlog cutnji. Domace medije prenose da je Srdan Sreckovic zaposlenima u ministarstvu zabranio da komentarisu ovu tragediju i da ne odgovaraju na pitanja novinara. Mozda je ministar ipak shvatio da su Vidovdanski dani, onakvi kako su ih on i njegovi predhodnici do sada organizovali, takode neka tragedija, pa je zabranio da se odgovara i na pitanja o tome? Ili je mozda u pitanju uhodana navika, da srpsko rasejanje ne treba da bude obavesteno o necemu sto je „njihovo“. A ako se minsitar, u pet do dvanest, predomisli i bude taj skup, lako ce obavestiti „njegove“, one koji ce da dodu, a nece ukazati na dosta supljeg i destruktivnog. Novinaru, inicijatoru ove manifestacije, na neki nacin je verovatno placena njegova ideja, a mora da postoje razlozi da mu nije bilo dozvoljeno da poslednjih godina aktivno ucestvuje na svojoj priredbi. Ali gde ce sada da se okupljaju neki dijasporci? Kome ce javno da se jadaju iseljenici, gastarbajteri i manjinci? Da idu na Ravnu Goru, koja zvrji prazna !? I sluzi samo posvadanim cetnicima. Da idu na Zlatibor, koji lici na Knez Mihajlovu ulicu?  

Sta je lakse?

Lakse je izbrisati Vidovdanske dana umesto usvojiti zahteve da to vise ne bude i susret politicara sa politicarima iz SPO-a. Zato je Ministar odlucio da javnost od ove godine ne gleda i ne slusa ni onih desetak minuta, koliko su ranije mogli da cuju ljude iz rasejanja, a veci deo onog vremena gde su govorili domaci politicari, nije u opasnosti. Kako bi i bio kada domaci politicari imaju specijalne dogovore i ugovore sa domacim medijima i moci ce nesmetano i jos vise da govore i rasejanju i matici sta hoce. Umesto obicnih „dijasporaca“ na danima dijaspore, videce samo neke „njihove“ izaslanike, smestene u Skupstinu dijaspore.

Tako je jedan narodni sabor pretvoren, od jednog ministra, u jednu kvazi parlamentarnu instituciju, jer ta Skupstina dijaspore, takode, nema nikakvu izvrsnu i zakonodavnu nadleznost. Bice to samo slusaonica (i pomalo pricaonica) za odabrane delegate miliona Srba u inostranstvu, kojima ce dnevni red, diskusije i  rasprave, da namece samo Ministarstvo. A devedeset posto njih ce hvaliti ministarstvo, ministra i njegov sajt... na kome nema ni informacija o izborima za delegate u drzavama srpskog rasejanja.  

Poslednja i jedina vest je vec stara i ocekivana: Ministar Sreckovic opet je skoro bio u Rumuniji gde je jos pre vise nedelja izabran prvi delegat za Skupstinu dijaspore, g. Gvozdenovic. Kako cujemo i ostali delegati, ili neophodna vecina medu njima, bice prijatelji Ministarstva, a ne prijatelji, poslanici/zastupnici, svoje baze u dijaspori. Ne zna se ni sastav, ni dnevni red prve Skupstine dijaspore, o kojoj se zapravo nista ne zna. Da dijaspora ne bi imala vremena i mogucnost da o tome javno raspravlja? Vidovdanski dani i susreti ukinuti su da se dijaspora ne okuplja, da se time ne umanjuje „znacaj Skupstine“. I ako smo imali primedbe da je ta manifestacija poslednjih godina postala sajam beogradskih politicara i salon SPO, ipak su se na tom saboru Srbi iz celog sveta bar okupljali i prijateljski druzili i caskali. Posle su ti susreti preneseni napolje i kod mnogih postali licno i patriotsko prijateljstvo. Omogucili su i komunikaciju medu organizacijama i udruzeno delovanje za opste dobro. Najgore je, medutim, sto je matica (citaj Ministarstvo) opet doprinela da su se Srbi u Sloveniji, Nemackoj, Americi... posvadali oko toga ko ce biti beogradski delegat. Ministarstvo se mesecima iz petnih zila trudilo tome da delegati budu „njima prijatelji“, a baza bi da to budu vredni ljudi koji odrzavaju srpske zajednice na okupu.  

Izbor delegata

U SAD delegate za Skupstinu dijaspore biraju cetnici iz SPO (Srpske narodne odbrane). A cetnika u Americi vise nema, jer vecinu srpske emigracije u SAD danas cine ekonomski migranti, izbeglice i mlade studentske snage. Ko ce njih da predstavlja? Mozda neki student iz Beograda? 

Clanovi srpske kolonije u Sloveniji su ogorceni nacinom izbora delegata u dezeli. U njihovom protestnom pismu, koje je poslato i ministarstvu i dijapori se kaze, da ce se mozda “traziti i smena ministra Sreckovica, a bogami i ministra Bradica.  Sreckovic bi trebao znati da sreca ne traje vecito. Ne verujemo da neko bez drzavljanstva R. Srbije moze bude predstavnik Srba u Skupstini  iz dijaspore i Srba u regionu. Gospodo iz oba ministarstva, molim Vas da se okrenete svome narodu u dijaspori i svima ce biti lakse“ – pise g. Radovan Milic iz Slovenije, kog muci srpska svada i nesloga oko izbora delegata za parlament dijaspore. 

Ta Skupstina dijaspore je zamena za nikakav uticaj SPO na Narodnu skupstinu Srbije i svojevrsna virtuelna parlamentarna igra ministra da bi, po starom obicaju, odigrao ulogu politickog aktiviste. SPO zeli da bude u javnosti po svaku cenu, pa makar i pravljenjem Skupstine dijaspore, na kojoj ce se, ne znamo o cemu govoriti. O Zakonu o amnestiji, koji je vec donela Vlada Srbije sa Ministarstvom odbrane?! O srpskim skolama u svetu, koje ne postoje?! O saradnji sa SPC. O prenosu mostiju kralja Petra II u otadzbinu ili o prenosu mostiju Slobodana Jovanovica... Ovu poslednju ideju o prenosu posmrtnih ostataka velikog srpskog mislioca iz Engleske u Beograd, kako tvrde monarhisti, ministar je pozajmio za svoje i politicke kampanje SPO. 

Jasno je da je ovaj „parlamant“ dijaspore formiran na osnovu novog zakona, ali rad oko prve skupstine (kao i Ministarstva uopste) nije transparentan. Imena delegata se jos ne znaju, ili su u nekim medijima selektivno objaljeni, neke organizacije i njihovi delegat precutani, a treba ih sto pre objaviti, da bi ljudi iz rasejanja odgovorili na pitanje, koje je u mnogome slicno pitanju koje se cesto cuje prilikom vencanja: 

- Ako neko zna nesto i ima nesto protiv ovog braka, neka kaze ili neka zauvek cuti! 

Ministarstvo za dijasporu je dugim skrivanjem liste imena delegata za Skupstinu dijaspore odlucilo da cuti. A sta ako je neki izabrani poslanik protivnik zakona, ljubitelj ulice, ili kao sto rece gospodin iz Slovenije – nije drzavljanin Srbije!?  Ili ako, na osnovu propisa o sukobu interesa, nikako ne bi smeo da bude u toj Skupsstini, i pored toga sto nekome iz mnogih razloga odgovara da bas ON bude u njoj?   

Slutim da ce i nova Skupstina dijaspore, sa neznanim delegatima, biti samo jos jedna politicka kampanja ministra Srdana Sreckovica i njegove stranke, u kojoj on ceka da postane predsednik.