Захтев за смену омбудсмана Србије и одговорних у афери „Нобел“

14.12.2010.

Омбудсман је на своју руку, без објашњења у јавности, довео целу Владу Србије у конфликтну сутуацију на међународном нивоу.

1. Није поштовао међународни ни интерни протокол Министарства иностраних послова Србије. Деловао је са малом групом политичких странака политичком уценом према потпредседнику Владе Србије.

2. Изазвао је конфликт између Владе Србије и Амбасаде Кине у Србији, оспоравајући, понижавајући изјаву Владе и уцењујући понижењем јавно изражену захвалност амбасадора Кине, промовишући злоупотребу људских права према сувереној држави. Није показао комуникативност по овој теми са амбасадором Кине. Компромитовао је јавно и међународно амбасадора НР Кине у Србији, не водећи рачуна о међудржавним последицама. Био је свестан да се амбасадор, јавно на државној телевизији, захвалио Србији за политички гест да не учествује на додели Нобелове награде у Ослу 2010. Омбудсман то није узео у обзир на истом државном медију Србије. Саша Јанковић је као Омбудсман Републике Србије дао јавну изјаву да иде у Осло на церемонију доделе Нобелове награде за мир у приватној режији, оправдавајући се да је као омбудсман независтан.

3. Поставља се питање да ли је омбудсман независтан од државе или незвистан од одговорности у функцији државног омбудсмана. Како уопште може приватно да добије ексклузивни простор у медијима? Није узео у обзир постојање медијације као основне обавезе деловања, већ злоупотребом медијског простора уцењује и понижава све грађане Србије и учеснике у власти.

4. Није испоштовао протокол и законски основ за трошење државног буџета узурпирајући све норме процедуре, да би му се одобрило 10 000 евра у року од пар сати за своје лично путовање. Ово је урађено без увида јавности и сагласности свих који одговарају за трошење буџета. Исто вече јавност је обавештена да је на температури од 2 степена искључена струја центру за интерно расељена (прогнана) лица, где 10 година живе породице, стари, деца и да су ускраћени за грејање и припрему хране што директно угрожава здравље и живот најугрожније групе становништва.                                                                                                                                                                    

Омбудсман је произвео ситуацију конфликта и дискредитовао најважније државне установе Србије и јавност Србије

1. установу председника државе – председник упознат да држава не присуствује додели награда, а на јавну уцену државног омбудсмана мења мишљење, иако се омбудсман председнику није обратио. Остао је утисак јавности Србије и међународној јавности да је реч омбудсмана јача од председника државе, и да се у Србији не поштују протоколарни, законски опис радног места председника и омбудсмана.

2. установу Председника Владе – упознат са обзнањеном међународном изјавом да Србија не учествује на додели награда у Ослу 2010, али на интервенцију омбудсмана мења званичан став – законска протоколарна сатница и потпис то нису могли остварити. Омбудсман је употребио више од уставних овлашћења председника државе у смислу државног и међународног иступања.

3. угрозио установу МИП, јер није показао дужну обавезу према тој институцији и игнорисао њену важност у међународној политици и дипломатском деловању, али и поверење у ту установу међународно дискредитовао.

4. установу потпредседника Владе Србије – као омбудсман давао приватне изјаве и својим личним делом оповргао изјаву потпредседника владе. На државној телевизији јавно омаловажио потпредседника владе.

5. установа Министарства културе – злоупотреба медија и државне функције ради личне, приватне промоције у информативном програму од јавног значаја са учешћем државног буџета.

6. Министарство правде је обавезно да се јавно огласи, ако се приватни интерес појединца ставља изнад државне функције, државе, међународних протокола Бечке конвенције и употребе државног буџета не поштујући правне норме.  

7. Министарство финансија – јер финансира из буџета личне потребе појдинца, без законског покрића, у року од пар сати, о трошку грађана Србије. Истовремено Министарство финансија на угроженост живота грађана Србије у центру за прогнане кад им је искључена струја на температури од 2 степена. Ово се подводи под злоупотреба буџета, приоритета и људских права.

8. Министарство за људска права није се огласило пре церемоније у Ослу, него тек кад се државним авионом омбудсман већ вратио. Министар за људска права ни у једном моменту није указивао на узурпирану државну функцију за коју је он одговоран. Омбудсман јавно наступа у одбрани људских права у име државе, без коментара да је о томе упознат министар за људска права.  

9. међународни протокол - ући ће у анале да државни омбудсман једне државе, делује у међународним активностима (!) у личном, приватном својству. 

10. акредитација у међународном саобраћају има прецизан законски протокол. Председник Владе Србије није јавност Србије, али ни међународну јавност обавестио, да је за међународне услуге, ангажовао лице и установу који су овлашћени само за унутардржавне послове, а не међународне! Извршена је правно и дипломатски немогућа акредитација. Председник Владе Србије је без протокола потписа уступио државничка права приватном лицу!   

11. Комитет за доделу Нобелове награде је прекршио сопствени протокол, подцењујући  и вређајући својим чином присутнеу Ослу, који су испоштовали протокол за пријаву на учешћу у церемонији доделе награда, пустивши у салу без протокола особу, која је давала изјаве да долази у приватном својству. Тиме је угрожена безбедност церемоније и свих високих званица. 

Држава Србија у Уставу нема могућност да државни омбудсман самоницијативно, приватно посредује на међународном нивоу. Носиоци државних функција не смеју да буду у сукобу интереса на националном и међународниом нивоу. Надлежни државни органи су дужни да јавности Србије дају мишљење, да ли је по наведеним питњаима дошло до кршења закона и других административних норми. Државни омбудсман у опису радног места има јасне оквире и нема улогу извршења налога (ни председниак Владе ни свог). Државни омбудсман је озбиљно прекорачио своја овлашћења, а и узурпирао је многе привилегије и органе међународног деловања које му не припадају.

Молим изјашњење суда и хитни отказ на ту функцију Омбудсмана Републике Србије, надоканаду свих трошкова буџета Србије, као и морално обештећење. Да се јавно обзнане оставка и надокнада трошкова у свим медијима у којима се помињала поменута акција. 

Молим све одговорне да у овом случају изврше своје законске обавезе и заштите нас од самовоље и диктата државног омбудсмана и да се делује против свих учесника који су директно или индиретктно учествовали у овом догађају.

Београд, 11.12.2010.

Борка Миланков-Црепуља, експерт УН за мир и људска права, директор асоцијације Швајцарска-Русија, саветник Покрета 1389 за људска права и слободе