Задржати најбоље студенте у држави

30.12.2016.

        Један од највећих проблема нашег друштва и уопште Источне Европе је такозвани „одлив мозгова“, тојест исељавање високообразованих младих људи у западне државе (ЕУ, Британија, Швајцарска, Норвешка, САД, Канада, итд). Има више разлога који су довели до ове врло негативне и штетне појаве, а међу њима су: ниске плате у матичним земљама, нерешено стамбено питање, низак ниво националне свести и поноса, низак ниво патриотизма, општа култура хедонизма, материјалистичке друштвене вредности, неповољан утицај медија, итд.

Веома је лепо и позитивно што успешни и интелигентни, образовани млади људи желе да остану у држави уколико добију основне услове који су реални. Влада Србије би требала да се озбиљно позабави овим проблемом, поразговара са младим стручњацима и услиши њихове потребе. Веома је важно за будућност Србије и других држава региона и Источне Европе да најбољи студенти остану у држави и да изграђују земљу, врше потребну модернизацију, поправљају систем, унапређују здравство и школство, преносе позитивна (а не сва и свакаква) искуства из света у своју земљу, уносе нове свеже идеје у државу, уносе оптимизам и енергију  у друштво како бисмо сви напредовали и имали перспективу.

Остварити наведено није немогуће нити претешко – изводљиво је. Било би добро да се најмање 10 % најбољих студената који дипломирају на сваком (државном) факултету запосле у години дипломирања и да држава узме ту обавезу на себе (постоји морална обавеза државе да сваког дипломца запосли у струци, колико је то могуће, а да би се то остварило треба планирати квантитет студирања). Такође, потребно им је решити и стамбено питање кроз две категорије станова: гарсоњере за невенчане и оне који још немају децу и веће станове за научнике, стручњаке са децом (уз прелазак временом из гарсоњере у већи стан). Ови станови би могли да се отплаћују кроз врло повољне кредите са каматом од око 0 % где би држава надокнадила тржишне губитке оваквих кредита. Ова два потеза и можда још понеки сличан мањих размера би били довољни да велика већина најумнијих, најинтелигентнијих, најспособнијих младих стручњака не напушта државу, већ да остану и изграђују своју земљу.

Било би веома добро и скоро неопходно да се омогући природно, симултано запошљавање младих људи у јавном сектору на место оног броја запослених који су се пензионисали, што сада није случај (одржавање укупног броја запослених). Тренутно пуно младих људи се труде да остану у земљи и да раде у државним или приватним фирмама, али не осећају никакву сигурност јер су стално у привременом радном односу на 3 или 6 месеци, без гаранција да ће остати дуже да раде, иако имају изванредне радне резултате, радну дисциплину и културу. Овакву неизвесност млади могу да подносе годину или две или три а онда добијајући примамљиве понуде из иностранства одлазе, наводно привремено, а у ствари трајно.

Школовање једног лекара, инжењера, правника, економисте, итд у српском образовном систему, од обданишта до краја академских студија кошта државу око 300.000 евра по слободној процени (државни органи би требало тачно да израчунају) и захтева око 20 година напора и залагања целог система, велике буџетске издатке у које прилажу сви грађани Србије, стога је бесмислено и деструктивно да млади стручњаци одлазе из земље иако желе да остану у отаџбини и раде, а при томе траже само основне услове за живот, рад и стварање породице. Тренутни систем вредности по коме се сматра великим успехом одлазак на рад у иностранство и да најбољи одлазе треба променити или ће привредно-економска и научно-технолошка разлика између нас и најразвијених држава бити временом све већа.

Разно