Златна кока и златна рибица

12.10.2016.

                Живели су у једној далекој земљи срећно и богато ћуран и златна кока. Златна кока је имала једну врло драгоцену особину, а то је да она није носила обична, већ златна јаја, која су била веома драгоцена – од једног њеног златног јајета могло се купити хране за целу годину, а носила је по једно сваки дан. Они су били познати, добростојећи и угледни на далеко.

Но, чула је за то лисица. Она је живела, не баш сјајно, са једном златном рибицом, која је врло лепо изгледала, али од ње никакве користи није било – чак је морала да је храни сваки дан и слично. Та лија је била трговац и бавила се продајом магле – некад је људима потребна магла да би се сакрили брже и лакше у њу од какве непријатности. Реши тако лукава лија да се трампи, па се упути она на далеки пут оном имућном ћурану ради замене: златну коку за златну рибицу.

Поче она тако говорити пред ћураном: Гле ћурана једног, види ти сељака, како је заостао и примитиван, па његова жена је кокошка обична, а шта му вреде све те паре, кад нема европску културу и није модеран! А да је паметан и модеран он би заменио ту глупу коку за златну рибицу, која је много лепша и савременија и још испуњава жеље свом власнику. Тако је радила данима, а ћуран је бивао све тужнији и несрећнији због те приче.

После неколико дана дође лија у то место маскирана као дабар-трговац и поче викати: ево продајем праву европску златну рибицу, модерну и прелепу, а уз то још испуњава жеље власнику. Скупи се много света око дабра-трговца (а то је у ствари лукава лија) и сви су хтели да купе златну рибицу, али нико није имао довољно новца колико је лија тражила. На крају дође ћуран и рече: нико у нашем месту нема пара за тако модерну рибицу, али ево даћу ти ја златну коку у замену за њу. Дабар-трговац (тојест лија) пристаде на то. Направише трампу и брзо се растадоше. Сви су завидели ћурану, јер је добио златну рибицу.

Након неког времена ћуран се силно разочарао, јер златна рибица иако је била лепа, ипак није ништа разумела шта јој се говори и није могла да испуни ниједну жељу. Уз то, није било ни златне коке која је носила по једно драгоцено златно јаје сваки дан. Временом ћуран поче трошити силно имање које је стекао са златном коком и на крају паде у крајњу беду и сиромаштво, тако да је једва имао по неколико зрна пшенице да нахрани себе и златну рибицу. Лукава лија се, пак, задовољно смешила, добијајући по једно златно јаје сваки дан и бивајући све имућнија и познатија.

На крају ипак златна кока, којој је много недостајао њен ћуран, побеже ноћу од лукаве лије и врати се свом мужу, а ђуран је пресрећан вратио златну рибицу власнику. Тако су живели дуго и срећно до краја живота, али сада паметнији и опрезнији.